СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ
ПОЛИНЕЗИЈА
Поделите информације:
ПОДСЕТНИК НА ЗАЈЕДНИЧКИ ИСТОРИЈУ
СРБИЈЕ И МАЛТЕ
Дана 28. јула 1918. године брод Полинезија кренуо је из луке у Бизерти да превезе питомце подофицирске школе на фронт.
На броду међу голобрадим подофицирима била је и хероина Првог светског рата – Милунка Савић.
Брод Полинезија нашао се под руководством команданта транспорта, активног пешадијског потпоручника Синише Р. Тајсића, родом из Крагујевца. Конвој који је кренуо из Бизерте чинило је десетак теретних бродова, који су превозили ратни материјал за Солун. Пратило их је и неколико разарача који су требали да буду заштита од непријатељских подморница.
Путовање је протекло мирно током прве ноћи уз прописане мере предострожности. Прво јутро, како сведоче сами питомци до 11.00 ујутру прошло је без сметњи. Мало после тога уследио је страховити удар и сама Милунка Савић сведочи да је страховала да ће живот окончати у дубинама Средоземног мора. Касније је говорила да је „смрт није хтела“ и да је ово страшно искуство преживела, без да је икада сазнала колико је питомаца изгубило живот.
Један од њених сапутника, Душан Станковић, оставио је опис последњих минута на броду Полинезија: „Наједном, брод се затресао уз заглушујућу експолозију и ми смо попадали… Сирена је злослутно завијала, брод се искривио, настала је паника… Трчали смо од прамца према крми, падали једни преко других… Настало је отимање о појасеве, јер неки нису озбиљно схватили упозорење и нису их били везали… Брод се све више нагињао на леви бок… Трчимо према делу брода који не тоне и хитио спуштамо чамце и сплавове у воду. Командант транспорта, потпоручник Тајсић даје упутства за спасавање. Прибран је, настоји да спречи панику… Ипак, узбуна не престаје, али се чамци са бродоломцима брзо спуштају и још брже удаљавају…“. Наставља даље да описује херојски чин потпоручника Тајсића: „Командант транспорта, потпоручник Тајсић је испратио последњег војника… Они који су показали дисциплину, нашли су се у неком чамцу, сплаву… Али, ево и Тајсић спушта један мањи чамац, хоће да напусти брод пре него што потоне. Један крај чамца, ослобођен везе, полети према води, други је још причвршћен за држач. И Тајсић се стрмоглавио у море… Вода га повукла у дубину… Више се није појавио. Тако се, без речи, спасавајући питомце, чекајући да укрца последњег човека, с нама опростио храбри и племенити потпоручник Тајсић… Убрзо потом, дошле су са Малте мале енглеске лађе и покупиле нас… Драма је трајала 45 минута. Кад су катарке „Полинезије” нестале у води, ми преживели питомци подофицирске школе, заједно са француским морнарима – у ставу мирно, одали смо поседњу пошту броду и својим друговима… У дубинама Средоземног мора, заувек су остали неки наши другови.“ Поред потпоручника животе су изгубила и два питомца.
Преживеле са брода спасили су савезнички бродови у близини Малте. Спашени са брода су у септембру 1918. године пристигли на фронт, одакле су кренули у коначно ослобођење Србије.
КОРИШЋЕНИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:
Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца : 1914-1918
г. Књ. 26, 1918. година, Београд 1935.
А. Ђурић, Солунци говоре, Београд 1987.
Фотографије српских војника снимљене на Малти након спашавања, августа и септембра 1918. год.
Спомен-обележје након постављања
Један од мање познатих догађаја из славне историје Српске краљевске војске у Првом светском рату одиграо се 10. августа 1918. године код обала Малте. Француски брод “Ле Полинесиан” превозио je око 500 српских војника – питомаца школе резервних официра из Бизерте на Солунски фронт. Међу младим српским војницима и официрима била је и чувена Милунка Савић. Око 11 часова ујутру брод је погођен торпедом из немачке подморнице “УЦ-22” на 3 км од обале малог рибарског места Марсаскале на југу Малте. За 45 минута брод је потонуо, а том приликом страдало је 11 чланова посаде и 6 срских војника (тачан број се још увек не зна). Преживели бродоломници су збринути у болници на Малти до доласка брода који их је превезао на Солунски фронт у борбу за коначно ослобођење Србије.
Олупина брода је до данас одлично очувана и налази се на 68 м дубине, а представља једну од захтевних ронилачких атракција Малте.
Наша организација је покренула иницијативу да се у Марскали, на обали са које се види место потапања, постави визуелно интересантно спомен обележје и плоча са информацијама о догађају. Скулптура би у горњем делу имала 3Д модел брода у пловидби а у подножију 3Д модел олупине, са текстом на малтешком, српском и енглеском језику на плочи између.
До сада смо обезбедили подршку српске фирме Арго Навис која ће помоћи око техничке израде 3Д модела брода и олупине за одливак, британске фирме 3ДМБ која поседује 3Д модел олупине, локалну подршку градоначелника Марсаскале, г. Марија Калеје и професеора Тимија Гамбина са Малтешког универзитета задуженог за очување потопљeне културне заоставштине на Малти. У току је финализација уговора са ливницом на Малти која ће излити споменик.
Молимо вас да нам у домену вашег деловања помогнете да на овом медитеранском острву овим обележјем одамо почаст погинулима и улози Српске војске у Великом рату.
Фотографије макете брода Полинезија, олупине и
очекиваног изгледа спомен-обележја
Креће се лађа француска
Силно је море дубоко,
Дубоко, плаво широко.
Нигде му краја видети,
Не могу мисли поднети.
Креће се лађа француска,
Са пристаништа солунска,
Транспорт се креће Ратници,
Ратници, браћа болесни.
Сваки се војник борио,
У рову славу славио,
Срећан се Богу молио,
Да би се кући вратио.
Полазим тужан, болестан,
Помислих: Боже, нисам сам,
И моја браћа путују,
Да са мном скупа тугују.
Радости нема ни за трен,
Наиђе швапски сумарен*
Сви моле светог Николу,
Његову силу на мору.
*сумарен = субмарине – подморница
Бранислав Милосављевић
