• office@seccmalta.org
Facebook-f Instagram Youtube

СПОМЕНИК БРОДУ

ПОЛИНЕЗИЈА

Поделите информације:

споменик

посвећен страдалим кадетима српске и француске војске Првог светског рата, 

потапањем брода  „СС Полинесиан“ 10. августа 1918. год.
Парастос настрадалим кадетима на броду „Полинезија"
Бошко Шукић, отправник послова Канцеларије Амбасаде Републике Србије на Малти са супругом Љиљаном
Јелена и Петар Максимовић са координаторима Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије

Откривање споменика у Марсаскали

Након више од две године откако смо кренули у реализацију пројекта, а последњих годину дана се на томе радило интензивно, откривен је споменик на Малти у знак сећања на све оне којима је „Плава гробница Медитерана постала последње одредиште“.
Ова невероватна прича настала из трагедије од пре више од сто година изнедрила је данас, 10, августа 2025. године, један диван догађај – окупила је Малтежане, Французе и Србе 107 година касније да одају пошту погинулима и подсете се заједничке борбе и страхота рата, али и догађаја када су њихови сународници покушали да спасу људске животе управо на овом месту. На свечаној церемонији у Марсаскали, говорио је и министар културе у малтешкој Влади г. Овен Бонићи, чије присуство је показало значај овог догађаја и уважавање српске заједнице на Малти, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије, г. Арно Гујон, г. Валентин Мартинез из Амбасаде Републике Француске на Малти, представник Локалне самоуправе Марсаскале, свештеник Момчило Павличевић, који је служио парастос страдалима по благослову одсутног малтешког пароха о. Риста Горанчића.
Свечано откривање споменика обавили су представници високе дипломатије, министар културе Малте, г. Овен Бонићи, и директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије, г. Арно Гујон. Цео догађај добио је нарочиту емоционалну ноту уз композицију „Креће се лађа француска” коју је на дирљив начин извела оперска певачица Тања Андријић.
Саму церемонију отворио је г. Петар Максимовић, иницијатор и координатор пројекта испред Српског образовно-културног центра Св. Јелена Анжујска који је поздравио присутне и захвалио се свим партнерима који су дали свој допринос да се пројекат спроведе до краја:
– Најпре Локалној самоуправи Марсаскале и градоначелнику Мариу Калеји, Амбасади републике Француске на Малти и канцеларији за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије и њеном директору Арно Гујону.
– Г. Миодрагу Јакшићу на подршци од самог почетка.
– Господину Маркусу Блачфорду, генералном директору компаније 3DMB UK, који је обезбедио почетне податке у облику „point cloud“-а, чиме је покренута техничка фаза реализације пројекта.
– Професору Милану Калајџићу са Универзитета у Београду, чије су израда модела олупине и обрада података били кључни за техничку прецизност пројекта.
– Питеру Агијусу и Ен Мускат, потомцима ратне болничарке Мери Мускат, који су великодушно дозволили да користимо њен фотоархив из 1918. године са снимцима преживелих Срба — непроцењив историјски мост.
– Кевину и Марку Гаглионе из Medcomms Ltd. који су пружили техничку подршку пројекту.
– Кевину Акваилини — који је као искусни ронилац помогао да се на споменику нађу и скривени детаљи са олупине.
– Јелени и Игору Ђорђевићу, вајарима и ауторима споменика, који су технички концепт претворили у смислено јавно уметничко дело.
– Жаку Васалу из JDV Company и Небојши Нежићу из Floors and More који су својом подршком у завршним радовима заокружили целу причу.
– Професору Тимију Гамбину који је пружио и своју личну подршку али и подршку испред Одељења за подводно културно наслеђе при Heritage Malta који су били пресудни за одрживост овог пројекта.
Хвала о. Ристу на очинској и молитвеној подршци, конзулу Бошку Шукићу на несебичној подршци и залагању да се пројекат реализује, Мићи на непрестаној подршци од почетка идеје, стрпљењу и трпљењу.
Хвала свима из српске заједнице који су били на свечаности откривања споменика. Заиста је било дивно делити са свима вама овај емотиван и историјски важан тренутак за све нас.

Подсетник на заједничку историју Србије и Малте

Дана 28. јула 1918. године брод Полинезија кренуо је из луке у Бизерти да превезе питомце подофицирске школе на фронт. 

На броду међу голобрадим подофицирима била је и хероина Првог светског рата – Милунка Савић. 

Брод Полинезија нашао се под руководством команданта транспорта, активног пешадијског потпоручника Синише Р. Тајсића, родом из Крагујевца. Конвој који је кренуо из Бизерте чинило је десетак теретних бродова, који су превозили ратни материјал за Солун. Пратило их је и неколико разарача који су требали да буду заштита од  непријатељских подморница. 

Путовање је протекло мирно током прве ноћи уз прописане мере предострожности. Прво јутро, како сведоче сами питомци до 11.00 ујутру прошло је без сметњи. Мало после тога уследио је страховити удар и сама Милунка Савић сведочи да је страховала да ће живот окончати у дубинама Средоземног мора. Касније је говорила да је „смрт није хтела“ и да је ово страшно искуство преживела, без да је икада сазнала колико је питомаца изгубило живот. 

Један од њених сапутника, Душан Станковић, оставио је опис последњих минута на броду Полинезија: „Наједном, брод се затресао уз заглушујућу експолозију и ми смо попадали… Сирена је злослутно завијала, брод се искривио, настала је паника… Трчали смо од прамца према крми, падали једни преко других… Настало је отимање о појасеве, јер неки нису озбиљно схватили упозорење и нису их били везали… Брод се све више нагињао на леви бок… Трчимо према делу брода који не тоне и хитио спуштамо чамце и сплавове у воду. Командант транспорта, потпоручник Тајсић даје упутства за спасавање. Прибран је, настоји да спречи панику… Ипак, узбуна не престаје, али се чамци са бродоломцима брзо спуштају и још брже удаљавају…“. Наставља даље да описује херојски чин потпоручника Тајсића: „Командант транспорта, потпоручник Тајсић је испратио последњег војника… Они који су показали дисциплину, нашли су се у неком чамцу, сплаву… Али, ево и Тајсић спушта један мањи чамац, хоће да напусти брод пре него што потоне. Један крај чамца, ослобођен везе, полети према води, други је још причвршћен за држач. И Тајсић се стрмоглавио у море… Вода га повукла у дубину… Више се није појавио. Тако се, без речи, спасавајући питомце, чекајући да укрца последњег човека, с нама опростио храбри и племенити потпоручник Тајсић… Убрзо потом, дошле су са Малте мале енглеске лађе и покупиле нас… Драма је трајала 45 минута. Кад су катарке „Полинезије” нестале у води, ми преживели питомци подофицирске школе, заједно са француским морнарима – у ставу мирно, одали смо поседњу пошту броду и својим друговима… У дубинама Средоземног мора, заувек су остали неки наши другови.“ Поред потпоручника животе су изгубила и два питомца.

Преживеле са брода спасили су савезнички бродови у близини Малте. Спашени са брода су у септембру 1918. године пристигли на фронт, одакле су кренули у коначно ослобођење Србије.

КОРИШЋЕНИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:

Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца : 1914-1918
г. Књ. 26, 1918. година, Београд 1935.

А. Ђурић, Солунци говоре, Београд 1987.

Фотографије српских војника снимљене на Малти након спашавања, августа и септембра 1918. год.

The First Meal of Serbian Soldiers After the Rescue
Serbian Soldiers in Front of the Cotonera Hospital
Milunka Savić
Rescued Serbian Soldiers from the Torpedoed Ship
Serbian Soldiers in Front of the Cotonera Hospital
The Ship Polynesien That Carried Serbian Soldiers

Покретање иницијативе
о постављању спомен-обележја

Један од мање познатих догађаја из славне историје Српске краљевске војске у Првом светском рату одиграо се 10. августа 1918. године код обала Малте. Француски брод “Ле Полинесиан” превозио je око 500 српских војника – питомаца школе резервних официра из Бизерте на Солунски фронт. Међу младим српским војницима и официрима била је и чувена Милунка Савић. Око 11 часова ујутру брод је погођен торпедом из немачке подморнице “УЦ-22” на 3 км од обале малог рибарског места Марсаскале на југу Малте. За 45 минута брод је потонуо, а том приликом страдало је 11 чланова посаде и 6 срских војника (тачан број се још увек не зна). Преживели бродоломници су збринути у болници на Малти до доласка брода који их је превезао на Солунски фронт у борбу за коначно ослобођење Србије.

Олупина брода је до данас одлично очувана и налази се на 68 м дубине, а представља једну од захтевних ронилачких атракција Малте.

Наша организација је покренула иницијативу да се у Марскали, на обали са које се види место потапања, постави визуелно интересантно спомен обележје и плоча са информацијама о догађају. Скулптура би у горњем делу имала 3Д модел брода у пловидби а у подножију 3Д модел олупине, са текстом на малтешком, српском и енглеском језику на плочи између.

До сада смо обезбедили подршку српске фирме Арго Навис која ће помоћи око техничке израде 3Д модела брода и олупине за одливак, британске фирме 3ДМБ која поседује 3Д модел олупине, локалну подршку градоначелника Марсаскале, г. Марија Калеје и професеора Тимија Гамбина са Малтешког универзитета задуженог за очување потопљeне културне заоставштине на Малти.

Фотографије макете брода Полинезија и олупине

Model of the Ship Polynesien
Polynesien Shipwreck

Креће се лађа француска

Силно је море дубоко,

Дубоко, плаво широко.

Нигде му краја видети,

Не могу мисли поднети. 

 

Креће се лађа француска,

Са пристаништа солунска,

Транспорт се креће Ратници,

Ратници, браћа болесни.

 

Сваки се војник борио,

У рову славу славио,

Срећан се Богу молио,

Да би се кући вратио.

Полазим тужан, болестан,

Помислих: Боже, нисам сам,

И моја браћа путују,

Да са мном скупа тугују.

 

Радости нема ни за трен,

Наиђе швапски сумарен*

Сви моле светог Николу,

Његову силу на мору.

 

 

*сумарен = субмарине – подморница

                              

 

                                  Бранислав Милосављевић

Unveiling of the Monument in Marsaskala