ФОРУМ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ДИЈАСПОРЕ НА МАЛТИ

КУЛТУРА КОЈА ПОВЕЗУЈЕ ДИЈАСПОРУ И МАТИЦУ

Увод

Трећи форум на Малти

Форум српске књижевне дијаспоре на Малти одржан је од 23. до 26. априла 2026. године, трећи пут заредом, настављајући традицију окупљања српских писаца и културних стваралаца из дијаспоре, матице и региона.

Ова манифестација је простор за књижевни дијалог, уметничко стваралаштво и повезивање српске заједнице на Малти са културним наслеђем српског народа. Осмишљена је као место сусрета, размене искустава и заједничког стварања, са посебним нагласком на неговање српског језика, очување културног идентитета и афирмацију аутора који живе и раде широм света.

Прво окупљање, одржано 2024. године на Малти, окупило је књижевнике из осам држава, а један од резултата био је заједнички зборник радова. Други форум одржан је 2025. године, када је утврђена тема трећег сусрета. Овогодишње издање наставило је да развија ову иницијативу и потврдило значај културних сусрета за очување заједничког културног памћења.

Групна фотографија окупљених људи на отвореном, уз море и светло плаво небо.
Малта, април 2026.
  • 23–26. априлТрајање Форума, 2026. године
  • 25. априлКњижевно-поетско вече у Гзири
  • 26. април93. самостална изложба др Угљеше Цолића

Историја

Петар Желалић – историјска личност као инспирација

У тематском оквиру Трећег форума посебно место заузима личност Петра Желалића, поморца из Боке Которске из XVIII века, чије се име у историји Медитерана везује за храброст, одлучност и поморску вештину.

Према историјским записима, Желалић се 1760. године налазио међу хришћанским заробљеницима на османском ратном броду Corona Ottomana. Током побуне заробљеника и морнара преузео је вођство и учествовао у савладавању посаде и преузимању брода. Пловило је потом стигло у луку Валета (Valletta) на Малти, где је предато Малтешком реду.

Овај догађај оставио је траг у поморској историји Медитерана. Животна прича Петра Желалића сведочи о историјским везама источне обале Јадрана и Малте, али и о сусретима различитих народа и цивилизација на мору које је вековима повезивало њихове судбине.

Избор ове теме омогућио је да се кроз књижевност и историјско промишљање пажња усмери не само на живот овог поморца већ и на шири културни контекст Медитерана.

Истовремено, тема је отворила простор за разматрање начина на које савремени српски писци у дијаспори чувају историјско наслеђе и преносе културно памћење будућим генерацијама.

  • 1760.Побуна заробљеника и морнара на броду
  • Corona OttomanaОсмански ратни брод
  • ВалетаБрод је предат Малтешком реду
Мушкарац и жена заједно држе уоквирену награду, поред стола са књигама; једна жена са букетом цвећа и публика гледају и аплаудирају.
Књижевно вече у Гзири: уручење награде „Растко Петровић“.

Књижевност

Књижевно вече у Гзири и додела награде

У оквиру Трећег форума, 25. априла одржано је у Гзири (Gżira) књижевно-поетско вече, на којем су се представили учесници манифестације. Књижевна читања, представљање аутора и разговори о књигама дали су овом делу Форума посебну вредност.

  • Награда Књижевна награда „Растко Петровић“ Додељена Љиљани Булајић за роман „Stand by“. Награду јој је уручио књижевник Миодраг Јакшић, председник Матице исељеника.
  • Промоција „Господар књига“ Промоција књиге Предрага Савића пружила је публици прилику да се ближе упозна са његовим књижевним стваралаштвом.

Додела награде и промоција књиге истакле су значај манифестације у афирмацији српских писаца и стварању простора за сусрете аутора из дијаспоре, матице и региона.

Групна фотографија људи за дугачким столом на отвореној тераси, увече.
Вечера током Форума.

Уметност

Ликовно стваралаштво и изложба др Угљеше Цолића

Трећи форум био је подстицај и за нова остварења у области ликовне уметности. Инспирисан сусретима са писцима, књижевним програмом и медитеранским амбијентом, др Угљеша Цолић, академски сликар, створио је више од 50 радова.

Просторија са публиком окренутом ка паравану на којем су изложени портрети; говорник са микрофоном стоји испред њега.
Изложба радова уз присуство публике.
  • 93. самосталнаизложба, у недељу, 26. априла
  • 50+ радованастало током Форума
  • ≈ 20 портретасавремених српских писаца

Велико интересовање посетилаца, међу којима су били припадници српске заједнице и њихови малтешки пријатељи, потврдило је да уметност представља важан мост између култура и народа. Током Форума настале су бројне скице и цртежи у комбинованим техникама, на местима одржавања програма и у отвореном простору.

Посебно место заузимају портрети двадесетак савремених српских писаца, настали током њихових наступа и књижевних казивања. Други део циклуса чине пејзажи Малте, њеног копна и морских предела.

Овај циклус радова показује како културна манифестација може постати подстицај за настанак нових уметничких дела. Форум је тако отворио простор за сусрет различитих уметничких израза и оставио трајан запис о српском стваралаштву на Малти.

У оквиру сусрета представљен је и часопис за културу и уметност „УПС – Уметност пре свега“, чији је главни уредник др Угљеша Цолић. Часопис је посвећен афирмацији културног и уметничког стваралаштва, а примерак је поклоњен библиотеци Српске православне цркве у Бирзебуџији (Birżebbuġa), где ће бити доступан читаоцима и члановима заједнице.

Портрети у боји окачени на смеђем паравану; поред паравана стоји мушкарац у тамној кошуљи.
Портрети настали током Форума, постављени на изложби.

Дијаспора и матица

Култура која повезује дијаспору и матицу

Трећи форум потврдио је значај континуираног окупљања стваралаца који својим радом доприносе очувању српског језика, књижевности и културног наслеђа.

Повезивањем књижевних сусрета, историјских тема и ликовне уметности, ова манифестација показује да култура представља живу везу између људи, простора и генерација. Посебна вредност Форума огледа се у томе што српским ауторима у дијаспори пружа прилику да представе свој рад, размене искуства и успоставе нове сарадње, истовремено приближавајући српску културу малтешкој средини.

Његов значај превазилази оквире књижевног окупљања: он сведочи о потреби да се српски језик, књижевност и уметност чувају, развијају и преносе будућим генерацијама, где год да Срби живе и стварају.