- „Живети у дијаспори“ – гост: Боривој Ердељан 21. децембар 2021. год.
У уторак, 21. децембра 2021. године одржан је први у низу онлајн скуп под називом „Живети у дијаспори“ на којем је гост био новинар Боривој Ердељан из Петроварадина.
Господин Ердељан је рођен 1936. године а новинарством се бави од 1958. године. Више од 40 година радио је у листовима новинске куће „Политика“, у „Политици“ и „Политици експрес“, као спољнополитички коментатор, уредник и стални и специјални дописник из иностранства. У својој дугогодишњој каријери боравио је дужи временски период у Каиру, Јерусалиму и Атини као стални дописник, затим као специјални извештач са подручја Блиског истока и медитерана, Кипра, Турске, Ирака, Ирана, Либана, Јемена и других земља тог региона, али и као из многих европских држава и САДа. Поменуто огромно искуство касније је претакао у дивне колумне као спољнополитички аналитичар у листовима као што су „Данас“ и „НИН“ у којима се бавио блискоисточним темама. Велики углед у српској јавности у последњих 20 година г. Ердељан је стекао управо пишући поменуте колумне. Није згорег поменути да је г. Ердељан био својевремено и уредник и водитељ програма ТВ Београда „Свет око нас“, али и то да је стекао вишедеценијско ауторско искуство на телевизији попут ТВ Београд, Нови Сад, „Политика“.
Скуп је модерирала председица СОКЦа Св. Јелена Анжујска, Јелена Јабланов Максимовић, а учесници (петнаестак њих) били су из Србије и са Малте. Г. Ердељан је на почетку поменуо свој први боравак на Малти у децембру давне 1989. године, када је присуствовао совјетско-америчком самиту као известилац. Важност овог самита огледала се управо у чињеници да се десио врло брзо након рушења Берлинског зида и да се притом „опипавао пулс промена“ и желело утврдити да ли се заиста иде ка бољим временима и да се будућности „приступа искусно“. Разговор се наставио причом о Ердељановом боравку у Каиру, 70-их година прошлог века, каква је била заједница ондашњих Југословена, како је била организована школа српско-хрватског језика за југословенску децу, колико је тај систем био у складу са школским системом у матици (Југославији) а сведок и саговорник била је и ћерка г. Ердељана, Јелена Ердељан, која је похађала поменуту „Југо-школу“. Боравак у Израелу, крајем 80-их година био је за г. Ердељана потпуно ново искуство, јер није било „југо-заједнице“ као у Египту, већ је највећи утисак оставило пријатељство са тадашњим патријархом Јерусалимскe патријаршијe, Диодоросом. Ердељан је поменуо да је био и остао близак и са садашњим Tеофилусом, који је у оно време био игуман једног манастира у Кани Галилејској, где је цркву фрескописао београдски сликар Саша Савић, шта није познато широј јавности у Србији. Трећа Ердељанова дијаспора била је Атина, где је боравио 1995-1998 године, и у којој је у поменутом периоду живело јако много Срба, који су из разних разлога изабрали Грчку за свој нови дом.
У току разговора наметнула се и неизбежна тема очувања националног идентитета у дијаспори и да ли је довољно и добро бити усмерен само на сопствену заједницу. По Ердељановом мишљењу велика „замка“ у који многи у дијаспори упадају је управо затварање у сопствене заједнице и ограђивање од земље и народа домаћина. Важно је научити језик земље у којој се живи, упознати културу и искористити јединствену прилику узајамног упознавања. Подједнако важно је и одржавати контакте са матицом и на тај начин оплемењивати и учествовати у животу „тамо далео“. „Сами себи не можемо нигде да будемо довољни, чак и када смо задовољни материјалном страном“, закључио је Ердељан своје излагање..
Скуп је снимљен и постављен на јутјуб каналу СОКЦа.
- “Живети у дијаспори“ – гост: отац Срђан Јаблановић 31. јануар 2022. год.
Други сусрет у оквиру серијала „Живети у дијаспори“ у којем разговарамо са свештеницима Српске православне цркве из разних делова света, одржан је 31. јануара 2022. године са оцем Срђаном Јаблановићем из Прага.
Митроносни протојереј Срђан Јаблановић рођен је у Приштини. Радио је 90-их година најпре као новинар у приштинском листу „Јединство”, једином дневном листу на српском језику на Косову и Метохији. Потом је радио у Народној и универзитетској библиотеци у Приштини. Од 2001. године је свештеник и старешина ПЦО „Св. Кнез Лазар” у Прагу у оквиру Православне цркве чешких земаља и Словачке.
Отац Срђан је најпре говорио о својим почецима свештеничког позива, који су били врло необични, јер није завршио богословску школу, нити богословски факултет, а и крштен је неколико година пре тога.Радећи у Приштини као новинар листа „Јединство“ на српском језику писао је и о духовним темама, које су у том листу биле ретке. Након 1999. године и одласка великог броја Срба са Косова и Метохије, обрео се у Београду и помагао Рашко-призренској епархији да остане у контакту са избеглим и расељеним Србима са Косова и Метохије као представник канцеларије ове епархије. Након што је упознао чешког архиепископа у Грачаници који је упутио позив представницима епархије, 2001. године, о. Срђан је са тадашњим епископом Артемијем отишао у Праг у посети Чешкој православној цркви. У току те посете одлучено је да се о. Срђан тада постави за свештеника у Прагу и од тада је он стални свештеник наше цркве у Чешкој.
Отац Срђан је веома активан не само у духовном, већ и у културном животу српске заједнице, али каже да је његов задатак само да „служи како ваља и ништа више“. Помињали смо и религиозност у Чешкој, која данас важи за једну од најатеистичкијих држава Европе, али и богатој историји писмености у тој земљи која датира од 9. века и времена Ћирила и Методија, тако да је по о.Срђану Чешка држава са дубоким хришћанским коренима и хришћанском традицијом. Врло лепо нам је отац говорио о најсветијим именима чешке хришћанске историје, коју вреди чути. Посебно је занимљиво било чути о српској заједници у Прагу, као и оној у цркви у којој служи, а коју чине не само Срби, већ и Украјинци, Руси, Македонци и други. Политичка дешавања у свету итекако утичу на обликовање заједнице, тако да тренутно око 5000 душа чини ову православну заједницу само у Прагу. Отац Срђан је поменуо и да је формирана и Црквена општина „Св. Цар Лазар“, а од недавно је активно и “КУД „Радост“. У оквиру овог КУДа постоји и школа српског језика, тако да се брине и о најмлађима.
Послушајте разговор и уверите се и сами у још једно чудо Божије, како отац Срђан каже за све шта му се десило откако је први пут посетио Чешку као мирјанин.
Пројекат је одржан онлајн, јер је кретање услед Ковид-пандемије и обавезних вакцина било отежано 2021/22, а посебно строги услови за долазак на Малту су нас приморали да се окренемо оваквом начину спровођења осмишљених предавања. Свакако бисмо волели да нам сви гости, који су благоизволели да нам се придруже онлајн, буду и гости уживо, кад се створе услови за то.
- “Живети у дијаспори“ – гост: отац Крсто Станишић 28. фебруара 2022. год.
Трећи онлајн разговор на тему „Живети у дијаспори“ одржан је 28. фебруара 2022. године са гостом из Холандије, оцем Крстом Станишићем.
Оно највредније у једној Цркви као заједници су аутентичне личности које сведоче своје „вјерују“ на најбољи могући начин: на сваком месту и сваким својим делањем. Српска православна црква обилује таквим личностима, и у томе је несумњиво њена велика снага, јер се у томе свакако пројављује Дух Свети.
Један од таквих примера је и 33-годишњи отац Крсто Станишић, који је од рођења члан цркве, као дете свештеника, али је истовремено био и вредан ученик, који је похађао две средње школе: гимназију „Св.Петар Цетињски” у Даниловграду, редовно, а ванредно Цетињску богословију. Основне и мастер студије завршио је у Београду, на Православном богословском факултету, а докторске у Минхену на Универзитету Лудвиг Максимилијан.
Био је председник Студентског парламента у три мандата, председник Универзитетске студентске комисије за међународну сарадњу, члан Сената Универзитета и делегат у СКОНУС-у. Као студент у Минхену био је и члан младих АЦК (Радна заједница хришћанских цркава) Баварске. Рукоположен је у чин ђакона а врло брзо и у чин свештеника 2021. године од стране Митрополита Јоаникија. Исте године поверена му је и епархија на југозападу Холандије, где живи са супругом Марисом, Холанђанком. Говори енглески, немачки, италијански и холандски језик.
Послушајте његово сведочење свог вјерују, о животу и мисији у Холандији, о нашој заједници тамо, Холанђанима, о Богу, о животу уопште.