Др Јелена Ердељан биографија

Др Јелена Ердељан

Биографија

Јелена Ердељан је рођена 1965. године у Београду. Школовала се у Београду и Каиру (Арапска Република Египат). Студије историје уметности на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду уписала је 1983. године. Дипломирала је 1989. године код ментора проф. др Јованке Максимовић. Њен рад “Распеће и Силазак у ад у Сопоћанима. Иконографска студија” награђен је наградом Народног музеја у Београду као најбољи дипломски рад из области историје уметности те године. Јелена Ердељан била је први добитник ове престижне надграде. Постдпломске магистарске студије уписала је наредне године код ментора проф. др Јованке Максимовић.

Mагистарски рад са темом “Надгробни споменици од XIV до XVIII века на некрополама у околини Новог Пазара” одбранила је 1995. године на Филозофском факултету у Београду, код ментора проф. др Јованке Максимовић. Докторску тезу са темом “Идеја Јерусалима и градови-престонице држава православних Словена у позном средњем веку” одбранила је 2008. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду пред комисијом у саставу проф. др Марица Шупут, академик проф. др Елка Бакалова, проф. др Мирослав Тимотијевић и проф. др Смиља Марјановић Душанић. Године 2017. одликована је орденом Кабаљера дел Ладино који за изузетан допринос у развоју сефардских студија додељује Ауторидад насионала дел Ладино државе Израел и Моше Давид Гаон центар Бен Гурион Универзитета у Негеву у Израелу.

Током студија Јелена Ердељан је била демонстратор у настави на предмету Општа историја уметности средњег века. Учествовала је у више истраживачких теренских кампања обављаних у оквиру научног пројекта Спрски средњовековни надгробни споменици који је под руководством проф. др Јованке Максимовић био организован при Инситуту за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, у оквиру којих је израдила више десетина блокова са техничким цртежима истраживаних фунерарних целина и простора. Такође је учествовала и на пројекту истраживања Старог Раса који је под руководством др Марка Поповића организовао Археолошки институт из Београда. Од 1991. године запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Београду као асистент – приправник, а потом и асистент, од 2009. до 2015. године била је у звању доцента, да би у марту 2015. године била изабрана у звање ванредног професора на предметима Античка уметност, Ранохришћанска и рановизантијска уметност, Уметност раног средњег века у Византији и западној Европи и Општа историја уметности средњег века, Од Јустинијана до Сулејмана Величанственог: визуелна култура средњовековног и раног модерног света и Уметност и визуелна култура медитеранског света на основним студијама, Методологија историје уметности средњег века и Уметност средњег века I на мастер студијама и Историја уметности и области изучавања, Источнохришћанска уметност средњег века, Методологија историје уметности, Методолошке основе докторских студија историје уметности, Средњовековна уметност западне Европе, Увод у научноистраживачки рад на докторским студијама: одабир теме докторске дисертације и Уметност средњег века II на докторским студијама. На академским мастер студијама при Универзитету у Београду Религија у друштву, култури и европским интеграцијама професор је на предмету Јудаизам. Поред редовног рада на матичном факултету, проф. др Јелена Ердељан је током школске 2011/2012. године предавала Историју уметности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Године 2018. одржала је предавање по позиву, Уметност у Србији у средњем веку – нове перспективе, на Одсјеку за повијест умјетности Филозофског факултета у Ријеци. Године 2019. године, на позив Универзитета Принстон (САД), одржала је уводно предавање на међународном научном скупу Eclecticism at the Edges: Medieval Art and Architecture at the Crossroads of the Latin, Greek, and Slavic Cultural Spheres (c. 1300-c. 1550) који је одржан на овом угледном универзитету. На поменутом научном скупу проф. др Јелена Ердељан одржала је предавање на тему Cross-Cultural Entanglement and Visual Culture in Eastern Europe c.1300-1550.

Током досадашњег рада на факултету проф. др Јелена Ердељан била је најпре члан комисија а потом и ментор бројних дипломских, магистарских, завршних, мастер и докторских радова, како на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета тако и на академским мастер студијама при Универзитету у Београду Религија у друштву, култури и европским интеграцијама, на Универзитету уметности у Београду, Универзитету у Новом Саду и Централноевроопском универзитету у Будимпешти  (в. образац). Потврда њеног преданог рада са научним подмлатком осведочена је и чињеницом да су три рада писана под њеним менторством била награђена престижном наградом Народног музеја у Београду.

Године 2009. проф. др Јелена Ердељан била је продекан за науку и међународну сарадњу Филозофског факултета Универзитета у Београду. У периоду од 2009. до 2011. године обављала је дужност управника Центра за међународну сарадњу и односе с јавношћу Филозофског факултета. Овај центар је на њену иницијативу оснобан како би системски и систематски била развијана и унапређивана сарадња са високошкоским установама у иностранству, како би се запосленима на факултету пружила стручна помоћ у писању пројеката и конкурисању код надлежних институција и фондација у Европи и свету и како би била организована размена студената, наставника и административног особља, те развијан научноистражки потенцијал, видљивост и импакт Филозофског факултета у земљи и иностранству. Од 2015. до 2018. године била је члан Савета Филозофског факулета, а од октобра 2018. године обавља дужност продекана за науку Филозофског факултета Универзитета у Београду. Године 2016. основала је Центра за студије јеврејске уметности и културе Филозофског факултета Универзитета у Београду и од тад обавља дужност управника тог Центра. Проф др. Јелена Ердељан је такође председавајући члан академског већа Центра за кипарске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду, и члан академског већа Центра за визуелну културу Балкана Филозофског факултета Универзитета у Београду као и академског већа Центра за кинеске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду. Члан је програмског савета академских мастер студија при Универзитету у Београду Религија у друштву, култури и европским интеграцијама.

Године 1995. била је носилац стипендије Springer Verlag додељене за истраживање српских средњовековних илуминираних рукописа у збирци Грчке православне патријаршије у Јерусалиму који су до тад били непубликовани и непознати стручној јавности. Током рада на овом рукописном фонду сарађивала је са и за потребе Центра за словенско-византијске студије „Проф. Иван Дујчев“ Универзитета Св. Климент Охридски из Софије документовала и друге словенске рукописе у овој изванредно важној збирци. У периоду између 2001. и 2005. године била је извршни координатор TEMPUS пројекта Understanding the Visual Culture of the Balkans, реализованог под покровитељством Европске комисије у сарадњи Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду са Универзитетом у Атини, Универзитетом у Јањини, Универзитетом у Бечу, Универзитетом у Скопљу, и учешћем академика проф. др Елке Бакалове, дописног члана Бугарске академије наука, као спољног експерта.

Од 2008. године руководилац је пројекта и редовни предавач на годишњим зимским међународним академским радионицама Јеврејска уметност и традиција на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду и уредник издања исте радионице, Менора. Зборник радова. У оквиру до сад одржаних дванаест радионица, са у просеку 30 полазника сваке године, као гостујући професори предавања су држали професори са Универзитета Бен Гурион у Негеву, Универзитета у Хаифи, Хамбургу, Загребу, са Бар Илан универзитета у Јерусалиму, Сент Иштван универзитета у Будимпешти, као и кустоси Јеврејског историјског музеја у Београду и истраживачи са Института за савремену историју у Београду. Наставни курсеви и појединачна предавања имају за циљ да полазнике упознају са различитим феноменима и концептима из домена јеврејске уметности и традиције. Радионица обухвата и обиласке Јеврејског историјског музеја, јеврејске топографије Београда и посету богослужењу у београдској синагоги Сукат Шалом. Радионица Јеврејска уметност и традиција намењена је студентима хуманистичких и друштвених наука Универзитета у Београду, али и других високошкослких установа у земљи и региону, заинтересованим за културну историју јеврејског народа, са нарочитим освртом на визуелну културу, књижевност и верску традицију Јевреја. Она представља важан допринос усмерен ка развоју Јеврејских студија на Универзитету у Београду и новину у курикулуму који је студентима понудио могућност стицања знања у области која се на овај начин до оснивања радионице није изучавала у Србији.

Године 2009. проф. др Јелена Ердељан била је организатор и предавач на међународној летњој школи From Constantinople to Belgrade, реализоване у сарадњи са професорима  Лудвиг Максимилијан Универзитета у Минхену и Универзитета у Келну. Године 2012. била је организатор и предавач на међународној летњој школи Culture: Contact and Conflict in Southeastern Europe реализоване у оквиру пројектне активности међународне академске мреже Media und Memoria, подржане од стране DAAD-a а под руководством Универзитета у Констанцу (Немачка).

Проф. др Јелена Ердељан била је члан организационих и академских одбора, као и уводничар са предавањем по позиву, на више међународних научних конференција међу којима и Third International Conference of PhD Students and Recent PhD Graduates, Migrations in Visual Culture (Филозофски факултет у Београду, Филозофски факултет Љубљана, Филозофски факултет у Ријеци, Филозофски факултет у Сплиту, Београд 2016), Sustainable Development of Mountain Areas – Experiences, Challenges and Perspectives (Универзитет Црне Горе, Жабљак 2016), Creating Memories in Early Modern and Modern Art and Literature (Филозофски факултет, Београд 2017) и Third International Conference of PhD Students and Recent PhD Graduates, Art and Cross-Cultural Dialogue: Identity and Cultural Diversity (Државна академија уметности, Тбилиси, Филозофски факултет у Београду, Филозофски факултет Љубљана, Филозофски факултет у Ријеци, Филозофски факултет у Сплиту), Тбилиси 2017. Уредила је зборнике TEXTS-INSCRIPTIONS-IMAGES, Art Readings, Thematic annual peer-reviewed edition in Art Studies in two volumes, 2016/vol. 1 – Old Art, ed. by E. Moutafov, J. Erdeljan, Institute of Art Studies, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia 2017. и Migrations in Visual Art, The Pontes Academici Book Series, ed. by J. Erdeljan, M. Germ, I. Prijatelj Pavičić, M. Vicelja Matijašić, Beograd 2018. Била је помоћник уредника издања Института за историју уметности Филозофског факултета припремљеног у част четири деценије постојања Института, SYMMEIKTA, Зборник радова поводом четрдесет година Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, ур. И. Стевовић, пом. ур. Ј. Ердељан, Београд 2012. Била је рецензент радова објављених у међународном зборнику Actual Problems of Theory and History of Art III, Collection of articles, St. Petersburg State University, Lomonosov Moscow State University, St. Petersburg 2013.

Члан је редакције Зборника Народног музеја у Београду, свеске за историју уметности, редакције часописа Зограф који издаје Институт за историју уметности Филозофског факултета у Београду, Зборника Музеја примењене уметности, Porphyra (Instituto Romeno di Cultura e Ricerca Umanistica di Venezia et al) и редакције часописа El Prezente. Journal for Sephardic Studies који издаје Бен Гурион Универзитет у Негеву, Израел. Члан је Друштва историчара уметности, Одељења за ликовне уметности Матице српске и Алумни клуба Универзитета у Констанцу (Немачка). Сарадник је Medieval Academy of America и саветник по позиву редакције часописа који издаје ова реномирана институција, Speculum. A Journal of Medieval Studies.

У периоду до избора у звање ванредног професора објавила је самостално три  књиге: Средњовековни надгробни споменици у области Раса (Археолошки институт, Београд и Музеј „Рас“, Нови Пазар, Београд 1996), Изабрана места. Конструисање Нових Јерусалима код православних Словена (Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Београд 2013) и Mediteran i drugi svetovi. Pitanja vizuelne kulture, XI-XIII vek (Mediteran Publishing, Novi Sad 2015). Након избора у звање ванредног професора објавила је две књиге. Књигу Chosen Places. Constructing New Jerusalems in Slavia Orthodoxa објавила је 2017. године издавачка кућа изузетног научног реномеа из Лајдена, Koninklijke Brill, а на позив и предлог главног уредника едиције East Central and Eastern Europe in the Middle Ages, 450-1450, проф. др Флорина Курте са Универзитета Флориде. Књигу Balkan i Mediteran. Kulturni transfer i vizuelna kultura u srednjovekovno i rano moderno doba прихваћена је за објављивање 2019. године од стране издавачке куће Еволута из Београда (тренутно у припреми за штампање).

Проф. др Јелена Ердељан је са рефератом и по позиву учествовала на више стручних и научних скупова, међу којима су и: Манастир Жича (Народни музеј Краљево, Краљево 1995); XX Интернационални византолошки конгрес (Париз 2001); IV национална Византолошка конференција (Српски комитет за византологију – САНУ, Београд 2005); Нови Јерусалими. Преношење сакралих простора у хришћанској култури (Центар за источнохришћанску културу, Москва 2006); XXI Интернационални византолошки конгрес (Лондон 2006); Грчка култура и традиција (Универзитет у Хаифи 2007); Манастир Каленић: у сусрет шестој стогодишњици (САНУ – Епархија Шумадијска, манастир Каленић 2008); Србија и Византија (Универзитет у Келну 2008); XV Светски конгрес јеврејских студија (Хебрејски универзитет у Јерусалиму 2009); V национална Византолошка конференција (Српски комитет за византологију – САНУ, Београд 2010); Визуелни конструкти Јерусалима (Хебрејски универзитет у Јерусалиму 2010); Заједничка култура и посебни идентитети: хришћани, Јевреји и муслимани на османском Балкану (Бен Гурион Универзитет у Негеву и Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд 2011); Пре и после пада Цариграда (Центар за кипарске студије Филозофског факултета у Београду 2012); 48. Интернационална конференција средњовековних студија, секција Средњовековна Србија (Универзитет Западног Мичигена, Каламазу 2013); „Поствизантијска“ уметност: Православна хришћанска уметност у „не-византијском“ свету? (Централноевропски универзитет, Будимпешта 2013);  Дукља (Doclea) – могућности истраживања и презентације (Универзитет Црне Горе, Подгорица 2013); Визуелна култура Балкана. Стање истражености и правци даљег развоја (Центар за визуелну културу Балкана Филозофског факултета у Београду, Београд 2014); Иконе и иконологија (Центар за иконографске студије Свеучилишта у Ријеци, Ријека 2015); Одјеци Шабатаја Севија у јеврејској литератури (Бен Гурион Универзитет у Негеву, скуп одржан у Улцињу 2015); Текст/Натписи/Слике (Институт уметности при Бугарској академији наука, Софија 2016); Маријанска иконографија на истоку и западу (Центар за иконографске студије Свеучилишта у Ријеци, Ријека 2016); Надилазећи границе византијске и поствизантијске уметности (Институт уметности при Бугарској академији наука, Софија 2017); Ниш и Византија XVI (Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна епархија Нишка, Културни центар Ниш 2017); Образовање меморије у раној модерној и модерној уметности и књижевности (Филозофски факултет у Београду 2017) и XVII Светски конгрес јеврејских студија (Хебрејски универзитет у Јерусалиму 2017).

            Од 1991. године проф. др Јелена Ердељан је сарадник више домаћих и међународних научних пројеката. Током последње две деценије, међу њима су: 2001. – 2005.г. Српска средњовековна уметност између Византије и Запада (Министарство науке и заштите животне средине републике Србије); у истом периоду, Разумевање визуелне културе Балкана (TEMPUS, Европска комисија); 2006. – 2010.г. Српска и византијска уметност у позном средњем веку (Министарство науке и заштите животне средине републике Србије); 2011. – Српска средњовековна уметност и њен европски контекст и Хришћанска култура на Балкану у средњем веку: Византијско царство, Срби и Бугари од почетка 9. до почетка 15. века (Министарство просвете, науке и технолошког развоја републике Србије).

Проф. др Јелена Ердељан објавила је велики број радова у домаћој и страној научној периодици (в. библиографију). Ширењу достигнућа српске науке у међународном академском окружењу посебно је допринела и великим бројем превода научних текстова и монографских студија са српског на енглески језик. Објавила је и више превода научних текстова са бугарског на енглески, са италијанског на енглески, са немачког на српски у реномираним часописима као што су Зограф, Зборник радова византолошког института и др. Била је дугогодишњи преводилац часописа Новопазарски зборник. Нарочито треба истаћи њене преводе књига B. Todić, Serbian medieval painting: the age of king Milutin, Edition Heritage,. Belgrade: Draganić 1999. (391 стр) и S. Brajović, T. Bošnjak, Imaginary gardens of Hubert Robert, (From the Treasures of the National Museum, 5), Belgrade: National Museum 2012 (93 стр). Проф. др Јелена Ердељан влада енглеским, немачким, шпанским, италијанским, руским, бугарским, француским, грчким и арапским језиком.